Ovu priču želim da ispričam već neko vreme.

Nemojte zaboraviti, ova priča je lično viđenje, obojeno mojim pitanjima i mojim traganjima.

 

Glasovi u ovoj priči, ma kako vam poznato zvučali, i  lica koja se osmehuju na fotografijama nisu ovde da dokažu verodostojnost mojih iskaza. Ne, slike su tu da potvrde udaljenost — one jemče o trenucima kada su se naši životi na tren dodirnuli, a zatim nastavili svojim putem.

Svakim danom, predanim vežbanjem i iskrenom posvećenošću,  dosledno i iskreno, potvrđujem istinitost tih trenutaka.

 

Pričam vam, dakle, priču koja počinje aprila 2003. godine, a doseže tridesetak godina unazad.

 

U svetu u kome danas živimo, potrebno nam je da ponovo naučimo da budemo svoji i istiniti.

Barem je tako u mojoj priči.

 

Email: aikidojs@live.com