Aikido-umetnost harmonije

Možda bi najbliže istini bilo reći da je Aikido igra bez takmičenja i pobednika, privilegija koju poznaju samo umetnici. Pokušaću da objasnim svoj stav, mada je ono što osećamo neizrecivo u celini.

Na početku razvoja ličnosti postoji samo igra. Deca se igraju dve vrste igara. Jednoj ih uče odrasli pokazujući im pravila, a glavna motivacija za razvoj, osnovni izazov je pobeda. Na putu do postizanja cilja mnogo je savladanih prepreka, stečenog znanja, zavisno od vrste igre, motoričkog ili intelektualnog. Stvaranje pobednika podrazumeva mnoštvo kvaliteta. Ipak, sve je usmereno ka pobedi i ima dozu jednostranosti. Dominacija je i kod ljudi kao i kod većine životinja iskonski poriv. Njeno zadovoljejne, simbolično, postiže se kroz pobedu u igri. Postoje međutim i igre u kojima nema pobednika i što je veoma važno pobeđenih.

Ovakva vrsta igre zahteva široku kreativnost, sposobnost zamišljanja situacija, koji u početku kopiraju okolinu, a zatim je i nadilaze. To je put kojim se razvija mašta, a zavisno od dešavanja u igri kombinuju i razvijaju sve vrste sposobnosti. Najvažnije u ovakvim igrama je da svi akteri budu deo iste celine, koju zajedno kreiraju i dele zadovoljstvo. Predstava može biti dobra samo ako svaki glumac igra svoju ulogu nadahnuto, pomažući i ostalima da to čine, roman ima vrednost ukoliko pisac uspe da uzbuđenje, zbivanja i tok misli svog unutrašnjeg sveta podeli sa čitaocima i izazove kao odgovor prožimanje sa njihovim, muzika je veza između najdubljih osećanja stvaraoca i slušaoca, slikarstvo...

Da bi umetnost (igra) uspela, akteri moraju biti u harmoniji. Moraju da vole ono što rade. Tako stižemo do pojma Aikido. Zar svaka umetnost nije Aikido, tj. put kojim se energija onih koji je zajedno čine, harmonizuju. Aikido kojim se mi bavimo obuhvata kako fizičku, tako i duhovnu komunikaciju sa okolinom. Zato je lepo imati opremljenu salu u kojoj će fizička komponenta moći da se izvodi u svoj svojoj lepoti, ali Aikido se ne ostavlja u njoj. On prožima sve svere života i daje nam mogućnost da se sa svojim telom i duhom igramo sami ili sa svima koji to žele, i osetimo harmoniju, koja sve više nedostaje savremenom čoveku.

 

Jelena Vrzić

My Aikido Window