Odeća za vežbanje

Na časove Aikidoa uvek dolazimo uredni i čisti. Uklonimo sav nakit, budući da se on može zakačiti na odeću drugih polaznika ili ogrebati i povrediti druge. Vodimo računa da su nam nokti na rukama i nogama uredni i podrezani. Odeća za vežbanje, ’keiko-gi’, uvek mora biti čista i cela na početku časa.

U salu ulazimo u papučama ’Zori’, koje skidamo pred ulazak na tatami.

Ukolik na čas dolazimo sa manjom ogrebotinom ili posekotinom, moramo ranu prekriti i zaštiti od infekcije pre početka vežbanja. Ukoliko se u toku časa ogrebemo, odmah prekidamo vežbanje, obaveštavamo instruktora i učinimo ranu bezbednom. Nakon toga uklanjamo bilo kakve tragove koji su nastali na tatamiju.

Pre početka časa zajedno sa drugim polaznicima pripremamo salu za vežbanje. Po okončanom času, zajedno sa drugim polaznicima čistimo ili slažemo tatami.

 

Tačnost

Tačnost dolaska na časove i redovnost na časovima reflektuje miran um i staloženo stanje duha.

U Salu dolazimo desetak minuta pre početka časa kako bismo zajedno sa drugim polaznicima pripremili tatami za vežbanje, presvukli se i bez žurbe seli na tatami da sačekamo početak časa. Ukoliko zakasnimo na čas, čekamo pred tatamijem dok nam instruktor ne da znak da možemo da se pridružimo času, a zatim izvodimo uobičajene pozdravne naklone. Ukoliko osećamo potrebu da se istegnemo ili zagrejemo, to činimo u uglu sale kako ne bi remetili čas.

Ukoliko postoji razlog zbog koga smo neizostavno morali da zadocnimo na čas (iznenadne obaveze u porodici ili na poslu ili sl.) kašnjenje će nam biti tolerisano, ukoliko u pogodnom trenutku objasnite instruktoru o čemu se radi.

Takođe, smatra se izuzetno lošim gestom napustiti čas pre završetka. Ukoliko postoje neodložni razlozi zbog kojih se mora izaći sa časa, to je prihvatljivo ukoliko se instruktor unapred obavesti.

 

Alat: mač i štap

Kad u Sali uzimamo alat u ruke (’bokken’, ’jo’, ’shinai’, ’tanto’...), prvo ga postavimo u vodoravan položaj ispruženih ruku, tako da leži na našim ispruženim dlanovima. Ukoliko alat koji smo uzeli ima ’oštricu’ (’boken’, ’tanto’), onda alat uzimamo tako da oštrica bude okrenuta prema nama, kao izraz dobronamernosti. Sa izuzetkom štapa (’jo’), koji nema dršku, sve ostale alate uzimamo tako da je drška sa naše leve strane. Lagano se naklonimo alatu sa kojim ćemo vežbati, podižući ga do visine očiju.

Kada razmenjujemo alat u toku časa (npr. kada menjamo uloge u tehnika oduzimanja noža), to činimo sa istom pažnjom prema alatu kao što je gore opisano, s izuzetkom situacije kada vraćamo ukeu drveni nož ’tanto’ nakon izvedene tehnike oduzimanja oružija. U tom slučaju samo spustimo tanto na par koraka od njega, tek koliko da budemo na sigurnom odstojanju od mogućeg trenutnog napada kada uke podigne tanto.

Dok sedimo na potkolenicama i petama u položaju seiza, alat držimo sa svoje desne strane. Alat koji ima ’oštricu’ polažemo pored sebe tako da je oštrica okrenuta prema nama, kao izraz dobronamernosti.

Alat se u Salu donosi u zatvorenoj futroli i nikada se ne vadi van futrole kada nismo u Sali ili kada nemamo čas Aikidoa u prirodi.

 

Jelena Drvendžija

Vodič kroz etikeciju ponašanja u sali za vežbanje