|
Intervju sa šihanom Hiroši Tadom, 9. Dan, Aikikai - I deo |
|
Aikido žurnal: Koliko sam razumeo, Aikidom ste se upoznali po upisu na Univerzitet Vaseda? Učitelj Tada: Tako je, ali budući da je bio rat nisam mogao da se upišem u dođo sve do marta 1950.
Takođe, na Univerzitetu ste prvo počeli da vežbate karate, pa ste se kasnije preorijentsali na Aikido... U stvari, nisam imao puno iskustva u karateu, iako imam Dan zvanje. U prvo vreme sam vežbao i Karate i Aikido, ali sam vremenom počeo da provodim sve više vremena na Aikidou i nisam mogao više da vežbam oboje. Nije stvar u tome da sam mislio da je Aikido bolji, već je moja odluka proizišla iz ogromnog poštovanja koje sam osećao prema učitelju Moriheju Uješibi. Njega sam, poznao od ranije, preko mog oca. Godine 1942. obreo sam se u Sinkju (Shinkyo, današnji Čang Čun u Mandžuriji), ali se desilo da sam zakasnio na čuvenu demonstraciju koju je učitelj Uješiba izveo na slavnom Kenkoku univerzitetu prilikom proslave godišnjice Univerziteta. Moj rođak koji je godinu dana stariji od mene bio je tamo i posle mi je pričao o toj fantastičnoj izvedbi. Po njegovim rečima gotovo da niko nije mogao normalno da padne ukemi kada bi ga učitelj Uješiba bacio. Pričao je da su ukei delovali kao da ih je udarila visokonaponska struja.
U publikaciji Hombu dođoa pod nazivom Aikido Tankyu, u broju 4, objavljen je Vaš članak u kome pišete o svojoj zbunjenosti nad neobičnim načinom na koji je učitelj Uješiba razmišljao. Kada sam došao u dođo bilo mi je dvadeset godina, a Učitelj je imao sezdeset sedam, a to je razlika od oko četrdeset šest ili sedam godina. Međutim, on me je sa tolikom lakoćom bacao ma kojom snagom da sam ga napadao, da je delovalo kao da među nama ne postoji razlika u godinama. Kada sada razmišljam o tome, naravno, sve mi to deluje savršeno razumljivo. U svakom slučaju, njegovo prisustvo je bilo toliko stvarno i opipljivo, i toliko je zračio energijom da sam sve vreme bio svestan da se nalazim pred istinskim majstorom veštine. |
|
Slika: Učitelj Uješiba baca Tadu, snimljeno oko 1958. |
|
Da li ste u isto vreme kada ste počeli da vežbate Aikido prišli i Tempukaiju? U vreme kada sam počeo da vežbam u Hombu dođou većina članova je bila aktivna u Tempukaiju ili Nišikaiju. Naravno, u to vreme je Hombu dođo brojao svega šest ili sedam članova. Među njima su bili: Keizo Jokozama i njegov mlađi brat, Yusaku, obojca u to doba studenti na Univerzitetu Hitocubaši. Jusaku je u toku rata proveo nekoliko godina u vojnoj akademiji, te se tek nakon rata upisao na Univerzitet. Upravo on me je odveo u Tempukaiji i Ićikukai. Nakon toga, još jedna osoba me je podučavala vežbama koje su uključivale post. Ove vežbe, zajedno sa učenjem majstora Uješibe, postale su osnova mog vežbanja Aikidoa. U Tempukai sam otišao u junu iste godine u kojoj sam se učlanio u Aikikai. Učitelj Nakamura Tempu je izvodio mesečne seminare u Sali Gekoden u hramu Gekokuđi. Kao što je to bio slučaj i sa Aikikaijem, Tempukai takođe nije javno promovisao svoj rad, tako da su se ljudi upoznavali sa njihovim učenjem tek uz preporuku onih koji su već bili članovi. Učitelja Tempua sam tada lično upoznao i kada sam čuo njegovo predavanje, odmah sam poželeo da učim od njega. |
|
Slika: Nakamur Tempu (1876-1968) |
|
Da li su se Učitelj Uješiba i Učitelj Tempu međusobno poznavali? Da. Upoznali su se pre mog dolaska, izgleda da ih je povezao otac Tadaši Abe koji je bio član i Tempukaija i učenik majstora Uješibe. U prvo vreme Tempukai je nosio naziv Toicu Tecuigakai (Toitsu Tetsuigakkai, Društo za proučavanje ujedinjene medicine i filozofije). Rad Društva se koncentrisao na ujedinjenje uma i tela. Učestvovao sam u mnogim eksperimentima koje je izvodio Učitelj Tempu i mnogo sam od njega naučio.
Koliko dugo ste bili aktivni u Tempukaiju? Bio sam tamo sve do odlaska u Evropu, oktobra 1964. godine. Učitelj Tempu je počinuo u Decembru 1968. Godine. Za tih šest godina, koliko sam inicijalno proveo u Evropi i Učitelj Uješiba i Učitelj Tempu i moj deda, svi su napustili ovaj svet.
Čuo sam da je Učitelj Tempu bio i majstor mača? Da, bio je majstor Zuihen škole bato-đucua (Zuihen-ryu battojutsu). Ime koje je uzeo, Tempu, dolazi od kineskih karaktera ’ten’ i ’pu’, koji kada se napišu zajedno označavaju formu ’amatsukaze’ koja pripada školi Zuihen ryu, a u kojoj je on bio naročito vičan. Učitelj Tempu je bio potomak gosporada Tačibana, koji je bio daimjo (feudalni gospodar) pokrajine Janagava. U pokrajini Janagava poznavanju borilačkih veština posvećivala se velika pažnja, kao i u klanu Saga sa ostrva Kjušu, poznatom po knjizi Hagakure (klasik po pitanju bušido tradicije, posvećen Cunemoto Jamamotou godine 1716.). Sadržaj predavanja Učitelja Tempua bio je toliko sasvim različit od svega što sam do tada čuo, jer se on oslanjao više na sopstveno direktno iskustvo pre nego na bilo kakav intelektualni proces promišljanja. Učitelj Uješiba je govorio na sličan način. Ideje koje se prepoznaju na intelektualnom nivou nikada ne ostavljaju ni blizu tako snažan utisak, niti mogu tako snažno da privuku ljude. |
